Stari Grci su jeli hleb ravne površine pod imenom plankuntos. Ovaj hleb bi mogao biti preteča nečega što su Vavilonci jeli ranijih vekova. Stari Egipćani su imali običaj da pripremaju ravan hleb začinjen biljkama u čast proslave Faraonovog rođendana.

Reč pizza bi mogla biti izvedena od latinske reči picea, reči koju su Rimljani koristili da bi opisali »tamnjenje« hleba u peći.

Španci su u 16 veku posle povratka iz Meksika i Perua, Evropljanima predstavili paradajz, za koga se u početku smatralo da je veoma otrovan. Danas je paradajz važan sastojak mediteranske kuhinje i koristi se u mnogim pizza receptima.

Originalni mozzarella sir pravio se od mleka Indijskog bizona još u 7 veku. U Italiju su ga doneli Azijski narodi.

Tokom 17 i 18 veka Napulj je stekao reputaciju grada u kome se prave najbolje pizze. Tokom 19 veka pizza je postala veoma popularna hrana u Italiji pogotovo među siromašnim delom stanovništva.

Za prvu otvorenu pizzeriju smatra se »Antica Pizzeria Port Alba«, koja je otvorena 1830. godine u Napulju, i posluje čak i danas.

1889. godine, Rafaele Esposito pripremio je pizzu povodom posete kralja Umberta Prvog i kraljice Margarite. Da bi napravio pizzu koja će svojim bojama podsećati na Italijansku zastavu, Rafaele je koristio crveni paradajz sos, beli mozzarella sir i zeleno bilje, tako je nastala pizza Margarita koja je postala svetski standard.